Make your own free website on Tripod.com


Home | Uvod | Program/Info | Koncept | Itinerer | Price iz varosi | Mediji | Utisci

 
 

 

 

 



Ickova kuca i
Kafana "?"
(crtez V. Pesic)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Dom za ugledne goste 
starog Beograda: 
 Srpska kruna 
(oko 1870)

 

 

 





















Zgrada koje vise nema:
 Narodna biblioteka
(II pol. XIX v.)


Biblioteka posle
 bombardovanja, pozara 
i rusenja (1941)

 

 

 

 

Iz sadrzaja razgledanja...

U cilju ilustracije sadrzaja razgledanja, ovde se daju tri kratke price iz beogradske varosi...


Prva prica
PIRHOV POGLED NA BEOGRAD 1829.

Pruski oficir Oto fon Pirh putovao je kroz Srbiju 1829. godine i o tome napisao knjigu. Njegov detaljan opis ondasnjeg Beograda plasticno ilustruje zivot u gradu i atmosferu koja vladalo u to vreme. Ovde se daje samo kraci izvod iz ovog opisa.

O varosi beogradskoj

… Jedan malen deo Beograda odskocio je prema ostalim, a to je jedan mali prostor na jugo-zapadnom kraju glavne ulice u gornjoj varosi. Tu se vidi s jedne strane knjazeva kuca. Zatim, cetvorougao u kome je kancelarijsko zdanje. Za tim, dolazi Hriscanska crkva, veliko skromno solidno zdanje, jos bez tornja. Pored nje je, prekoputa knjazeve kuce, dugacko skolsko zdanje; preko puta crkve nekoliko prilicno ozidanih kuca, medju kojima srpska kavana.

U blizini knjazeve kuce, u stranu od tog prostora, lezi konak, koji je knjaz tada sazidao; i ako nije najveca, po svojoj formi to je najlepsa zgrada koju sam video u Srbiji. Ukrasi na njoj izradjeni su od drveta, inace je cigljom ozidana, nad visokim parterom ima jedan sprat, a u sredini je njenoj jedna velika sala, koja ide u visinu sve do gore, u samoj njoj je uzvisica, na formu balkona, iz koje se sa dve glavne strane ulazi u razne sobe.
Jos nije reseno da li ce knjaz u buduce stanovati u Beogradu ili Kragujevcu, moze biti naizmenice u obe varosi.

Novo stanje stvari u Srbiji dace Beogradu uskoro drugi izgled. Ako se pri tome odmah pocne raditi po dobrom planu, to ce Beograd, izvanredno potpomognut svojim polozajem, postati jedna od najlepsih varosi ovih krajeva. On ce uvek imati dvojak znacaj, kao grad i trgovacka varos. Ako bi se htelo da se gornji grad kao citadela, otprilike u njenom danasnjem stanju, odrzi i ako bi se htela varos ponovo da podigne, a da se obuhvati utvrdjenjem i da bude opet podesna za trgovinu, onda ce se morati narocita paznja obratiti na prostor koji lezi pored Save…

O zivotu beogradskom:

… Sto se tice same varosi, to ne treba sebi zamisljati niz kuca, iz kojih se posle sastavljaju ulice. To je samo niz niskih, drvenih ducana sa krovovima od sindre, napred jako ispalim. Retko se vidja nad krovom jos jedan mali nizak sprat.

Srpski, grcki, turski rgovci sede u takvim ducanima, jedan do drugog; tu vidite lepe engleske i turske stofove, espape svake vrste, sve to ukusno rasprostrto i poredjano. Pored trgovaca, u takvim istim ducanima rade zanatlije, bilo unutra u ducanu ili na jako ispalom cepenku. Furundzija, piljar, prodavci pecenog mesa i ribe izneli su njihove espape na cepenak i spravljaju, u otvorenom prostoru iza toga, drugo taze. Samo kavedzija i berberin rade u zatvorenom prostoru i imaju na prozorima staklo, sto je luksuz u turskim varosima. U njihovim je ducanima covek kao u kakvoj sobi. Siroma zanatlija, obicno bez zene i dece, zivi sa nekoliko momaka i stanuje u svom teskobnom ducanu i spava u jednom malom, mracnom prostoru u pozadini njegovoj.

Tu se vide najrazlicnije prilike i lica. Terzije, puskari, furundzije, ascije vecinom su Turci; oni se lako poznaju po belom muselinskom omotacu oko glave, zutim mracnim licima, ravnodusnom prezrivom pogledu. Grk sa njegovom crvenom kapom trguje, i oci mu lete na sve strane, pune spekulacije i poziva stranca da kupi sto god, sa uctivoscu, iz koje proviruje ponosita uspomena na velike mu pretke, na koje i najnizi Grk nikad ne zaboravlja. Srbin, u njegovoj okrugloj kapi, skromnoj nosnji, gleda u onom ko ulazi kod njega prvo gosta, a zatim kupca i iz celog njegovog drzanja proviruje vesela narav, nasledje njegovog naroda…

… Nista tako ne pada u oci strancu kao to da zenskog sveta sasvim nema po beogradskim ulicama. Retko se prosunja kakva turska baba, zaogrnuta i skrivena u bele ogrtace, pored ducana, a sasvim je izuzetno da se vidi kakva Srpkinja, gde brzim korakom ide ulicom…

O gostoljubivosti beogradskoj:

…Kada kazete trgovcu u ducanu da bi zeleli da mu upoznate kucu i porodicu, to on ostavlja radnju kalfi kakvom ili i susedu i vodi vas u unutrasnjost pomenutih prosora. U lepom predsoblju ili u kujni, koja se beli kao sneg, docekuje vas domacica. Zatim se ulazi u sobu. Prvo se izvode deca, zatim se pokazuje namestaj pa posle domacin seda sa gostima za jedan sto. Zena donosi ritopeckog vina, voca i slatka, koje ovde veoma dobro prave. Sto je poseta duza to je domacin veseliji i srdacniji. Od gosta se kao znak blagodarnosti za prijateljski docek, ocekuje da prica o tome kako je tamo. Pred polazak se nazdravlja svemu ono sto je gostu drago: mole ga da sto rece o svojoj porodici, kako bi se i njoj moglo nazdraviti. Time je blize prijateljstvo zakljuceno i od toga doba, gde god da se sretnu, domacin opominje na pocast koja je posetom ukazana njegovom domu. Tom prilikom ce vas umoliti da tu pocast ukazete i njegovom susredu i vodi vas k njemu; na taj se nacin ubrzo sastavlja beogradsko drustvo, koje je puno zudnje da cuje sta stranac prica…

 

Druga prica
HOTEL 'KOD SRPSKE KRUNE'

U neposrednom susedstvu Kalemegdana, na samom kraju Knez Mihailove ulice, nalazi se zdanje nekada cuvenog beogradskog hotela, danas jedan od retkih sacuvanih reprezentativnih objekata grada iz druge polovine XIX veka. Nastanak ove zgrade na placu ranije privremene pijace, nije bas najjasniji. Pretpostavlja se da ju je podigla porodica poznatog dobrotvora, Krsmanovica, a o projektantu nema nikakvih podataka. Prema nekim zapisima, u zgradi je otvoren hotel u jesen 1870. godine, a prvi zakupac bio je Jevrejin, Jovan Vuger. Njegova licna preduzimljivost ucinila je od ovog hotela jedno od najuglednijih mesta u gradu: ne samo da su ovde, u 17 gostinskih soba na spratu, odsedali najvidjeniji posetioci i strani putnici, vec je i njegova kafana bila na posebno dobrom glasu.

Prema Kalemegdanu nalazila se kafanska basta, narocito popularno mesto okupljanja u letnjem delu godine. Hotel je posedovao i bilijar salu, citaonicu stampe, a cesto su priredjivani i koncerti.

Za ovaj hotel vezan je i jedan neobican dogadjaj. Prica o majstor Stojanu bila je potkraj proslog veka jedna od glavnih tema u beogradskoj carsiji. Jednog letnjeg dana, kaze ova prica, tokom popravke krova na hotelu, majstori su – u ocekivanju letnje nepogode, prekrili velikim platnom otkriveni deo tavana. Niko od radnika, medjutim, nije primetio da je na krovu ostao cutljivi majstor Stojan, poreklom s juga Srbije, kako bi platno dobro zategao na jos nekim mestima na krovu. Uskoro je naisla velika oluja, sa vetrom koji je nosio sve pred sobom. Tako je i sa hotela odletelo platno zajedno sa nesrecnim majstor Stojanom. Vetar je bio toliko silan, da su platno i Stojan preleteli Savu i aterirali na danasnjoj novobeogradskoj strani! Nesto kasnije, tamo je ziv i zdrav pronadjen preplaseni majstor Stojan, koji ce ubrzo nakon ovog neprijatnog dozivljaja zauvek napustiti Beograd. Otada se o njemu vise nista nije culo...

U ovom zdanju danas je smestena Biblioteka grada Beograda. Adresa je: Knez Mihailova 56.

 

Treca prica
NA ZGARISTU NARODNE BIBLIOTEKE

Kada je u rano jutro, 6. aprila 1941. godine, spiker Radio Beograda Ivan Kovacevic - prekinuvsi redovnu emisiju, objavio u etar vest o bombardovanju Beograda, niko nije ni pretpostavljao kakva ce tragedija zadesiti Beograd tog dana i nekoliko narednih. U jednom od ponovljenih bombardovanja, pogodjena je i zgrada Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu. Pozar koji je zahvatio biblioteku i dve susedne zgrade, unistio je tom prilikom neprocenjivo kulturno blago: dragocenu zbirku starih knjiga, kolekciju starih dokumenata, dokumenta o srpskoj srednjevekovnoj i kasnijoj proslosti, svu sakupljenu dnevnu stampu iz 18, 19 i 20. veka… Jos dugo vremena od izbijanja pozara, dogorevala je vatra od zapaljenih knjiga i sirio se dim svuda unaokolo.

A bas na dan bombardovanja Beograda bilo je sve spremno u Narodnoj biblioteci za evakuaciju… Doduse, transport 38 sanduka rukopisa (svaki tezine preko 80 kg), 32 sanduka starih knjiga, pisama i casopisa, bio je privatnom vezom ugovoren za 6. april, posto je par dana ranije ministar prosvete zvanicno odustao od selidbe zbog nedostatka transportnih sredstava. Dva kamiona zakazana su bas za to nedeljno prepodne. Bilo je, medjutim, kasno…

Dugo godina posle rata, zgariste Narodne biblioteke bilo je gotovo zaboravljeno. Tu se, cak, nalazila i jedna benzinska pumpa! Krajem sedamdesetih godina, Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavanja ostataka biblioteke. Arheoloskim istrazivanjima rukovodila je dr Gordana Tomasevic, koja je o tome objavila i rad 1979. godine. Arheolozi su tokom ovih radova naisli na suteren bivse biblioteke, sacuvan po visini oko 2 metra, sa ostacima ugljenisanih i istrulelih knjiga. U jednom delu nekadasnje zgrade, na osnovu mrlja na podu utvrdjena je pozicija jednog broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka – nije bilo! To je znacilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo netaknuto: nije pronadjeno zateceno stanje pozara, vec stanje posle naknadnih intervencija na samom zgaristu!

Zapravo, arheoloski radovi su – osim vise manje poznatih podataka o pozaru, otkrili i naknadnu pljacku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradanja zgrade Narodne biblioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po ulasku Nemaca u Beograd. To mora da je obavljeno pod okriljem noci, u vreme policijskog sata, bez pogleda mogucih svedoka! Nema sumnje da su Nemci u toj akciji koristili i pomoc nekih ljudi iz same biblioteke. 




Ovako je moglo da izgleda:
Neostvarena ideja dr G. Tomasevic za uredjenje lokacije Narodne biblioteke (memorijalni spomenik). Ispod ove povrsine i nivoa ulice, nalazila bi se "Rimska sala" sa izlozenim arheoloskim materijalom iz rimskog doba, pronadjenim in situ (arheoloski spomenik). 



"Rimska sala" ispod nivoa ulice (presek)

Posle II svetskog rata, Narodna biblioteka bila je vise puta preseljavana u neodgovrajuce prostore. Konacno, 1972. useljena je u novu, namenski gradjenu zgradu na Vracaru, u Ulici Skerlicevoj 1.

 

   

Home | Uvod | Program/Info | Koncept | Itinerer | Price iz varosi | Mediji | Utisci

 

RAZGLEDANJE BEOGRADSKE VAROSI
© Branko
Rabotic 1999-2000-2001-2002-2003-2004-2005-2006